Zamisli, porbudiš se u nepoznatom gradu.
Pogledaš kroz prozor na ulicu koju prvi put u životu vidiš,
izađeš među ljude koje nikad pre nisi video.
Sedneš u kafe na uglu i usluži te konobar koji voli svoj posao.
Popiješ kafu kakvu još nisi okusio, preprženu i jaku, ali prija.
Kreneš preko pešačkog prelaza, linijama zebre na koje nikad nisi zgazio,
kroz drvored čijim hladom nikad nisi prošao.
Na klupi dvoje, zaljubljeni kako to već mladi umeju, ali opet nekako lepo kao što nigde nisi sreo.
Na livadi, levo, pas, veseo kad nijedan do sad, juri svoj rep, neumorno.
Stara gospođa sedi na podnevnom suncu, u, čini ti se, najšarenijoj haljini na svetu, u krilu joj leži mačak, žut kao nijedan mačak u tebi poznatom svetu.
Svraćaš do uličnog prodavca pereca i kupuješ jednu, veliku i slasnu, ukusna kao nigde do sada.
Sedaš na obalu reke, travu, zelenu kao pet zelenih trava i uživaš u danu, jedinstvenom, kao što je svaki do sada.
